INTERVJU - Maro Joković: To što je radila reprezentacija Srbije nije niko u istoriji, bez premca je

Postao je Beograd vaterpolistima Juga druga kuća ove sezone. Dubrovčani tek što su otišli iz srpske prestonice, a već se vraćaju u nju. Delio je Jug megdan sa Novim Beogradom i Partizanom na “11. aprilu”, došao je trenutak i za okršaj sa Crvenom zvezdom u Ligi šampiona (20.00). Nastavlja Jug proputovanje po Srbiji, a novo gostovanje Dubrovčana u srpskoj prestonici neće biti poslednje u tekućoj sezoni, već samo jedno u nizu. U januaru će Jug ponovo u Beograd, na drugi turnir Jadranske lige, potom i u Kragujevac na završnu fazu ligaškog dela regionalnog takmičenja, a potencijalno bi do kraja godine mogao još dva puta da zaigra u glavnom gradu Srbije.

Dubrovački Jug - sinonim za vaterpolo i uspeh, a Maro Joković sinonim za Jug. Vezani kao nokat i meso. U vaterpolo gigantu se rodio, odrasta, stekao svetsku slavu, povremeno odlazio da vidi kako je igrati vaterpolo u inostranstvu, ali nigde nije kao kod kuće. Tu će jedan od najboljih igrača svih vremena i staviti tačku na trofejnu karijeru, zato se i vratio u Dubrovnik, ali pre no što kaže da je kraj, ima još štošta da ponudi Jugu, unese još koji trofej u bogatu riznicu Gospara i odškoluje nekoliko dečaka za klub i reprezentaciju.

20.00: (5.60) Crvena zvezda (9.00) Jug (1.25)

Jug, dve godine u Pro Reku, pa povratak kući. Skok do Olimpijakosa i Breše, skidanje krune slavnom Pro Reku i ustoličenje novog italijanskog šampiona, i nazad za Dubrovnik. Da naslov prvaka vrati na obalu, da pokuša sa Jugom da dođe do trećeg trofeja Lige šampiona, a Dubrovčani povrate primat u regionalnim vodama i pokvare planove glavnim favoritima. Na dobrom su putu Jug i Maro Joković da se kvalifikuju za Fajlnal ejt Lige šampiona u Beogradu, a trijumfom nad Crvenom zvezdom drastično bi uvećali šanse.

Učinjenim do sada u Jugu su zadovoljni. Na turniru Jadranske lige pretrpeli su poraz samo od Novog Beograda, dok ih je u Ligi šampiona na krivoj nozi uhvatio Marselj. Praktično bez pravog kiksa igraju Dubrovčani iako su nekoliko sedmica bili bez kapitena Lorena Fatovića.

“Okliznuli smo se protiv Marselja, ali Marselj je tim koji je već godinu dana zajedno. Prošle godine su izvrsno igrali u 'balonima', igrali su i na Fajnal ejtu, u sistemu su duže vreme i vidi se da se kod njih tačno zna ko šta u kojem trenutku radi. Uigran su tim, a nama je to bio prvi jači protivnik. I za sada jedini poraz u Ligi šampiona. Sve utakmice koje smo 'morali' da dobijemo - dobili smo. Protiv Marselja smo videli gde smo i na čemu moramo da radimo. Dobra stvar kod ove grupe je što četiri tima idu dalje, dok u onoj drugoj idu samo tri, plus Novi Beograd. Svi računamo na bodove protiv nemačkih klubova i tu je Zvezda protiv Hanovera napravila kiks. Isto tako svi računamo i na bodove protiv Steaue. Ostaje pet ekipa za četiri mesta, i kada negde krahiraš, odmah nastaje problem. Mi smo poklekli kod kuće protiv Marselja, dok je Zvezda pala protiv Hanovera. Duga je sezona, ima još dosta da se igra. Biće tu svega”, počeo je Maro Joković razgovor za Mozzart Sport.

Maro Joković (©VK Novi Beograd/Đorđe Kostić)

Naigrao se tokom karijere Joković u Beogradu, zna kakva ga atmosfera čeka. I crveno-beli i dubrovački Jug miks su mladih i iskusnih igrača, slično koncipirane ekipe, a Zvezda bi se pobedom vratila u igru za prolazak na Fajnal ejt Lige šampiona.

“Nisam previše gledao ovaj tim Zvezde, nismo imali priliku da se sretnemo na prvom turniru Jadranske lige, ali pripremaćemo se dobro za njih, analiziraćemo ih, tražiti mane u njihovoj igri. Ne poznajem ih dovoljno. Protiv nekih poput Stefana Pješivca i Nikole Rađena sam igrao, poznajemo se. Zvezda je sastavljena od mladih i iskusnih igrača, napravljen je miks. Imaju igrače koji su klasa, i one koji kucaju na vrata reprezentacije Srbije, što dovoljno govori o njihovom kvalitetu. Nisu to igrači koji su došli tu da bi odradili posao, nego su ozbiljni, žele da se pokažu. Odlično su odigrali protiv Pro Reka, držali su se na početku dobro, vremenom posustali. Ali malo je timova koji sve vreme mogu da pariraju šampionu Evrope. Ne očekujem nimalo jednostavnu utakmicu u Beogradu”.

Kada god dođe do susreta Crvene zvezde i Juga, ljubitelji vaterpola sete se čuvenog finala na “Banjici”. Crveno-beli su u dramatičnoj završnici srušili Dubrovčane i popeli se na krov Evrope, a iz sadašnjih sastava u tom finalu igrali su Maro Joković sa jedne, a Nikola Rađen sa druge strane.

“Za Beograd me vežu lepe, ali i one manje lepe uspomene. Rado se setim utakmica sa Brešom iz protekle sezone, dok ono finale sa Jugom protiv Crvene zvezde budi manje lepa sećanja. Od tada se svašta promenilo i u Jugu, i u Zvezdi. Kompletne ekipe, iz sadašnjih sastava u tom finalu igrao je mislim po jedan igrač sa obe strane. Rađen u Zvezdi i ja u Jugu”.

SVUDA POĐI, SVOJOJ KUĆI DOĐI

Novi Beograd po Jugu pucao iz svih oružja, Dubrovčani se poklonili svetskoj klasi - Dušanu Mandiću

Jedan od najboljih šutera današnjice najkomfornije se oseća kada je u Dubrovniku, zbog toga se i vratio kući. Ponuda nije manjkalo.

“Dve godine u inostranstvu su stvarno bile izvrsne. Olimpijakos i Breša lepa su iskustva, mnogo kvalitetnih i jakih utakmica. Malo je to sve korona poremetila, ali, sve u svemu, predivno iskustvo. Imao sam dosta ponuda, sagledao sam ih sa svih aspekata i odlučio sam s familijarne i sportske strane da se vratim kući u Dubrovnik. I to se ispostavilo kao pun pogodak, jer sam izuzetno zadovoljan u Jugu. Svuda je lepo igrati, ali kuća je kuća. Tu je najlepše, nigde nije ni prići kao kad si u mestu gde si svoj na svome. Lakše je familiji, lakše je i meni”.

Sve je vodilo ka tome da će minula sezona u Italiji biti nalik svakoj prethodnoj. Pro Reko uzeo je trofej kupa, a onda je uoči završnice Lige šampiona, koju je osvojio i deveti put postao evropski prvak, najmoćniji tim na svetu zakazao. Breša je u finalu italijanskog šampionata igrala kao u transu, u deset dana tri puta je tukla Pro Reko i svrgnula ga sa trona. Posle 14 godina Italija je promenila vladara.

“Sezona je bila jako teška, jer smo imali pauzu zbog korone od mesec dana, jer smo svi bili pozitivni. A takođe je u klub stiglo šest ili sedam novih igrača tokom leta. U više navrata dolazilo je do prekida prvenstva, Liga šampiona se igrala u 'balonima', dosta smo se tražili... Izgubili smo i taj nesrećni kup sa jedan razlike. Bili smo u igri protiv Pro Reka, imali smo priliku već tada da ih dobijemo i osvojimo prvi trofej. A onda se dogodila ta bajka u finalu. U deset dana smo pobedili Pro Reko tri puta. Mislim da se to u istoriji nikada nije dogodilo, pitanje je hoće li se ikada tako nešto ponoviti. Sama atmosfera oko kluba, Uprave, predsedništva, trenera, igrača i navijača bila je nestvarna. Skinuli smo Pro Reko posle 14 godina sa trona, vratili u Brešine tribine naslov prvaka posle 18 godina. Doneti 'skudeto' kući je ogromna stvar, a Italijani su tu priču, jer su emotivci, digli na jedan viši nivo”, rekao je Maro Joković i dodao:

“Zauvek ću se sećati te lude završnice sezone sa Brešom, tog 'skudeta', ali i načina na koji su me primili. Rastali smo se u fenomenalnim, prijateljskim odnosima i odlazak u Brešu je iz ove perspektive bio pun pogodak”.

Ponuda Breše postojala je, ali...

“Naravno, klub mi je ponudio ugovor. Postojala je i ta opcija, da ostanem u Breši. Ovoga leta sam imao baš dosta ponuda, nikad više u karijeri, ali hteo sam da cela familija bude srećna i svi budemo na okupu u Dubrovniku. Pažljivo sam birao klubove kroz karijeru. Manje-više ceo život sam u Jugu, promenio sam samo četiri kluba u karijeri, i igrao u tri zemlje. Pitanje je hoću li više igde i ići, pošto već imam 34 godine. Sad sam u fazi godina za godinom, ne znam koliko će telo izdržati i ne opterećujem se. Bitno je da sam opušten”.

DUBROVAČKI JUG NA GRČKI POGON

Upalio je Jugu eksperiment sa Aleksandrosom Papanastasijuom, kliknuo je grčki vaterpolista u Dubrovniku i to je bio jasan signal čelnicima hrvatskog velikana da se okrenu ka tom tržištu. Angažovali su Stilijanosa Argiropulosa i Konstantina Kakarisa, stvoren je grčko-hrvatski miks na bazenu “Gruž”. I za sada perfektno funkcioniše. Grčki tercet je uz Mara Jokovića, Lorena Fatovića i Hrvoja Benića pokretačka snaga Juga.

“Sa Papanastasijuom sam igrao kada je tek stigao u Jug, a sa Argiropulosom i Kakarisom sam jednu sezonu odigrao u Olimpijakosu. Doneli su toliko pozitivne energije u klub da nemam reči. Pravo su osveženje. Sjajno su se uklopili sa mladim hrvatskim igračima, što i nije iznenađenje, jer su i sami mladi, i sličnih su godina. Oseti se sinergija, dobro ekipa funkcioniše. Napravljen je zanimljiv hrvatsko-grčki miks. Ono što je najvažnije je da u Jugu ne postoje podele, ne prave se grupe, klanovi, već se svi držimo skupa. Vrlo smo jednostavni, a opet skladan tim. Imamo još dosta da radimo, napredujemo i nadam se da ćemo biti pravi kada dođe proleće. Na pravom se tragu i očekujem da ćemo kada otopli biti na vrhuncu”.

Nije bilo potrebno ništa da govore klupske glavešine Jokoviću po povratku. U Jugu vreme stoji, neki postulati se ne menjaju, očekivanja su uvek ista - uzeti sve moguće trofeje.

“Ništa se nije promenilo u Jugu, sve je ostalo isto kao i prethodnih puta kada sam bio u Dubrovniku. Očekivanja najveća moguća - napad na sve trofeje. Nema potrebe da mi ljudi iz kluba kažu šta se od nas očekuje, to se u Jugu zna čim se pređe prag i kroči u klupske prostorije. I to je dobro, kada su očekivanja takva, nema opuštanja. Zna se da se traži nešto više, u utakmice ne može da se ulazi sa kalkulacijom, ta reč ne postoji u Jugu. Precrtana je. Jug nosi težinu koju ne može svako da iznese. Bez obzira što se ekipa menja iz godine u godinu, što kvalitet opada, očekivanja se ne menjaju. To je konstanta. Uvek se drži visoki standard koji svaka generacija pokušava da dosegne. Bitno je da postoji želja da se ide na vrh, a dokle će se doći... To će vreme pokazati”.

Maro Joković (©VK Novi Beograd/Đorđe Kostić)

Kada rukovodioci srpskih klubova govore o stabilizaciji i organizaciji, često navedu Jug kao primer kako klub treba da funkcioniše. Najstabilniji klub, uvek u vrhu, fabrika je talenata... Tradicija duga 100 godina. 

“Jug je jedinstven i ima tu nečega, jer dolazimo iz maloga grada. Pro Reko, kad ima deficit na nekoj poziciji, on tu poziciju pokrije igračem iz inostranstva. Najčešće sa ovih naših prostora dovođenjem klasnog igrača, dok je Jugu uvek bio cilj da okosnica tima budu momci iz Dubrovnika. Da se pruži šansa mladim igračima. Jug je identitet grada. Radi se sa decom od malih nogu i tu bih Jug i njegov sistem uporedio sa Partizanom i njegovom školom. Dva brenda koja prave igrače za seniorski pogon. Postoji tradicija, postoji znanje i postoje rezultati. To sve skupa Jug čini posebnim. A opet iza celog tog kluba stoji grad i institucije. Jug je jedini klub u gradu i regiji koji igra u evropskim takmičenjima. Bilo je situacija kada su šampioni u svim kolektivnim sportovima dolazili iz Zagreba, a Jug je bio jedini prvak sa primorja, držao je obalu. Klupski rukovodioci su sve podredili Jugu, nema privatnih kombinacija i sitnih interesa, nego je uvek na prvom mestu klub. Jug je postao sinonim za vaterpolo i za uspeh. Tako je od početka 21. veka i nadam se da na tom planu neće biti promena”.

NOVI BEOGRAD SKUP ZVEZDA, NAJMOĆNIJI U REGIONU, ALI NIJE NEPOBEDIV

I u srpski i u hrvatski vaterpolo vratili su se reprezentativci, što je automatski privuklo ljude na tribine. U oba šampionata će se po tri ili četiri kluba boriti za naslov prvaka, i jedino je Novi Beograd odskočio od konkurencije. Ali daleko od toga da je nepobediv.

“Svakako će biti zanimljivo gledati i hrvatsko i srpsko prvenstvo, jer su se ekipe donekle izjednačile. Novi Beograd iskače, ali najmoćniji sastav nije garancija nikome da će biti prvak. Najbolje to zna Pro Reko. Lige su postale zanimljive za praćenje. U Hrvatskoj postoje tri, možda i četiri izjednačene ekipe ako Jugu, Jadranu i Mladosti pridodamo i Solaris. Te ekipe će se ravnopravno boriti za ulazak u finale. Ko će biti prvak, to ćemo videti. U Srbiji je slična situacija kao u Hrvatskoj, skoro pa identična. Novi Beograd je prvi favorit, ali tu su i Radnički i Crvena zvezda, koji igraju Ligu šampiona, zatim Partizan, takođe i Šabac, koji je dobar tim. Digao se Partizan i ozbiljan je konkurent, tako da se sve to u Srbiji iznivelisalo”.

U Beogradu promašen svaki treći penal: Stefanu Mitroviću peterci kazna, Partizanovoj jedinici specijalnost

Na prvom turniru Jadranske lige u Beogradu, vaterpolisti Juga bili su blizu da zaustave Novi Beograd. Pali su Dubrovčani u poslednja dva minuta, nisu imali rešenje za Dušana Mandića, koji je u bazenu vodio rat sa Marom Jokovićem. Upravo je pomenuti dvojac bio najefikasniji u Beogradu. Kapiten Dubrovčana prvi strelac sa 16, a kapiten Novog Beograda drugi sa 15 golova na šest utakmica.

Joković je već “poslao” Novi Beograd na završni turnir Jadranske lige, ubeđen je da sastav Vladimira Vujasinovića neće uprskati u nastavku takmičenja. A, uz tim snova najveće šanse da se nađu na Fajnal foru koji će organizovati pobednik ligaškog dela zasad imaju Jug, splitski Jadran i kragujevački Radnički.

“Dogodila su se neka iznenađenja na prvom turniru Jadranske lige, koja niko nije očekivao. Primorac je remizirao sa Radničkim, a do toga je došlo zbog novog formata. Igra se jednokružno, veliki broj utakmica u nekoliko dana. Bez ustezanja reći ću da ih previše ima. Sve je zbijeno, nema vremena za odmor, za regeneraciju, za pripremu utakmica. Nije to lako. Novi Beograd jedini je prošao bez ijednog poraza u našoj grupi, u drugoj je nisu izgubili Jadran Split i Radnički, ali nemaju maksimalan učinak. Biće velika borba za Fajnal for. Novi Beograd će tamo biti sigurno, mi ostali se borimo za preostala tri mesta. Jug, Zvezda, Partizan, oba Jadrana, svi možemo do Fajnal fora. Herceg Novi me je prijatno iznenadio. Mlađa su ekipa, ali imaju respektabilan način igre”.

VATERPOLO ZREO DA SE MENJA, PRAVILA ZASTARELA, NEKA DATIRAJU OD PRE 40 GODINA

Srpski vaterpolisti digli su glas. Format regionalne lige nije human. Dve utakmice dnevno nisu igrali još otkad su bili juniori. Zalaže se i Joković za promene, neophodno je da se osnuje “igračko telo” koje bi učestvovalo u donošenju odluka. 

“Postojale su naznake da bi se mogao osnovati nekakav sindikat, udruženje igrača ili tako nešto. Za početak u Hrvatskoj, jer mora se početi od manje sredine. Ali dosta teško je to organizovati. Svi smo mi svesni da je tako nešto potrebno i u Hrvatskoj, i u Srbiji, pa zatim i u Jadranskoj ligi i na koncu Ligi šampiona, ali potrebno je uložiti vreme i energiju, a očigledno da niko nije spreman da da celog sebe. Svi znamo šta hoćemo, ali nismo ujedinjeni. Da jesmo, verovatno bi bilo drugačije, pa stoga mogu da kažem i da smo mi krivci što nam nije bolje. Svako treba dati svoj mali dobrinos. Potrebno je da se igrači ujedine i nekoliko osoba da vodi sve to, a treba se posvetiti treninzima i familiji. Izvodljivo je, ali dosta truda i napora iziskuje. Svakako da nam je tako nešto potrebno, jer glas sportista, koji najviše ispaštaju, mora se čuti”.

Srpski vaterpolisti digli glas: Nismo juniori da igramo dva puta dnevno, uslovi su nenormalni

Koliko je vaterpolo zreo za reformu govori i podatak da neka pravila nisu menjana čak 40 godina...

“Jedna od najglupljih stvari oko kojih se sporimo je koliko mora biti napumpana lopta. Na stotine takmičenja dođemo i loptu budu tvrde kao kamen. Kome to odgovara? To pravilo o napumpanosti lopte staro je, mislim, preko 40 godina. A tada su lopte bile od drugačijeg materijala. I ništa se nije promenilo, a neprekidno ukazujemo na to da su lopte prenapumpane. Ne znam da li imaju oči. Lopta klizi iz ruke, ne može da se drži. Pravila su odavno zrela za promenu”.

Regionalna liga možda i najjača od osnivanja 2008. godine, a bilo je dana na prvom turniru kada je prenošena tek poneka utakmica. Dok se ne napravi iskorak na polju marketinga, klubovima iz zemalja bivše Jugoslavije neće svanuti 

“Morao bi vaterpolo malo bolje da se medijski proprati na Balkanu, jer ovaj sport je nacionalni u većini zemalja i redovno vaterpolisti donose medalje Hrvatskoj Srbiji i Crnoj Gori sa velikih takmičenja. Pre nekoliko godina Arena sport je izbacila podatak da je gledanost Jadranske lige bila veća nego košarke. Imali su godišnje preko 700 ili 800 utakmica sa reprizama. Stalno su se vrtele na kanalima i iznova su ih ljudi gledali, što znači da vaterpolo i te kako ima svoju publiku, da ljude zanima i da bi postojalo još veće interesovanje da je pristupačniji ljudima za praćenje. Na prvom ovogodišnjem turniru Jadranske lige u Beogradu bilo je dana kada je tek poneka utakmica prenošena, a tako se ne radi na popularizaciji ovog prelepog sporta. Kada bi se medijski ta priča pogurala, privukao neki moćan sponzor, sve bi bilo drugačije”.

Na reprezentativnom planu Maro Joković je vaterpolistima Srbije bio “zakleti neprijatelj”, još od juniorskih dana. Ali u klubovima je često sa Delfinima delio svlačionicu. Poslednji reprezentativac Srbije sa kojim je igrao u istom klubu bio je Đorđe Lazić.

“Prošle godine sa Lazićem sam imao baš dobru saradnju u Breši. S kime god od srpskih igrača sam igrao, videlo se da su prošli školu koju većina klubova u inostranstvu nema, i mladi igrači kroz nju nisu prošli. Nivo igre kod srpskih igrača je veći, shvatanje igre drugačije, kretanje po terenu takođe. Sa svakim mi je bilo gušt da igram, jer je svaki od njih veliki profesionalac, i to zaista cenim”.

I Lazić, ali i mladi hrvatski vaterpolisti sada u Jugu, često su umeli da dođu po savet kod dugogodišnjeg reprezentativca Hrvatske, koji se u poznim igračkim godinama navikava na mentorsku ulogu i sve više spoznaje kako je biti u koži trenera. Uloga nije ista, ali je slična. Sada je produžena ruka Vjekoslava Kobešćaka.

“Nije mi mrsko to što u ovim godinama više nisam samo igrač, nego i mentor. Mlađi saigrači u Jugu, a takav je bio i Lazić prethodne sezone u Breši, spremni su da uče, željni su, voljni da upiju znanje i pokupe neke fore. Drago mi je što sa mlađima delim iskustva i znanja, što pokušavam da njihovu igru dignem na malo veći nivo. Oni znaju da uvek mogu kod mene doći po savet. Maksimalno sam otvoren i zasad mi je lepo u toj ulozi mentora”.

Maro Joković imao je privilegiju da “prođe kroz šake” nekoliko vrhunskih trenera i od svakog pokupi nešto što mu paše.

“Imao sam sreću da radim sa dosta vrhunskih trenera kroz karijeru, što u reprezentaciji, što u klubovima. Svaki je bio vrhunski, radio sam sa stručnjacima koju znaju kada i zašto nešto govore. To je strašan benefit. Ratko Rudić, Ivica Tucak, Alesandro Bovo prošle godine u Breši, Vjekoslav Kobešćak, Teodoros Vlahos, Igor Milanović... Svaki je imao neku svoju vizuju vaterpola i kad se sve to skupi dobije se dobar miks saveta i taktičkih zamisli. Od svakoga uzmeš nešto što ti se sviđa i gradiš sebe”.

ZLATO U LONDONU KRUNA KARIJERE, TOKIO VELIKO RAZOČARANJE

Maro Joković (©VK Novi Beograd/Đorđe Kostić)

Po završetku Olimpijskih igara, koje su se utisnule između Breše i nove sezone sa dubrovačkim Jugom, odlučio je Joković da se povuče iz reprezentacije i prepusti mlađima da se dokazuju. Uz čoveka koji je obeležio deceniju uspeha Hrvatske zajedno sa Sandrom Suknom, povukli su se i Luka Lončar, Andro Bušlje i Ćavi Garsija.

Hrvatska je podbacila u Tokiju. Zaustavljena je u četvrtfinalu i ostala je bez medalje. Razočaranje u nacionalnom timu, razočaranje u javnosti. Barakude je izbušio Peter Kristijan Manherc, spakovao je sedam golova. Ništa toga dana nije funkcionisalo u Hrvatskoj. Na neslavan način velikani hrvatskog vaterpola oprostili su se od reprezentacije.

“Ostao je gorak ukus posle Olimpijskih igara u Tokiju. Nije lep osećaj, očekivali smo više. Porazom od Australije zakomplikovali smo sebi život, čak nam je pretilo ispadanje. To nas je i šokiralo i probudilo, pa smo odigrali dve baš dobre utakmice protiv Crne Gore i Srbije. Kao da smo rasli kako je išao turnir, sve do tog nesrećnog četvrtfinala sa Mađarskom, gde nam je jedan čovek zabio sedam golova. Već iz tog podatka vidi se da smo mi bili daleko od one nađe igre i nivoa koji smo priželjkivali. Nema smisla da se žalimo da suđenje ili bili šta slično, sami smo krivi. Nismo se dovoljno angažovali i to je uticalo da ne pobedimo i ostanemo bez medalje. Šteta što ova naša generacija nije imala priliku da igra makar polufinale i bori se za još jednu medalju. Baš šteta”.

Fizički bi, verovatno, Maro Joković mogao da iznese još jedan olimpijski ciklus. Ipak, nije želeo da zauzima mesto nekom mlađem, željnom dokazivanja, i povremeno se čuva, kada telo posle velikih napora otkaže poslušnost. U reprezentaciji se igra dok možeš da daš celog sebe. Kada ne možeš, vreme je za povlačenje.

“Olimpijske igre su za tri godine, što je relativno kratak period. Već sam zašao u godine, to važi za sve igrače koji pregaze koju preko tridesete i pitanje je dokle će me telo slušati, hoće li izdržati. Pitanje je šta će biti sutra, dogodine... Nisam se hteo vezati. Nisam siguran da bih mogao da izguram do kraja olimpijskog ciklusa. Verujem da bih uspeo, ali pitanje je na kom bih nivou bio. Dilema je da li vredi više jedan mlad, motivisan igrač ili neki iskusniji, koji se, možda, i provlači na ime i račun onoga što je postigao u karijeri. Reprezentacija ne sme da trpi, uvek mora da nastupa 13 najboljih, kakvi god da su, ali moraju biti tim”.

Dotakao se lider i u odsustvu Lorena Fatovića kapiten Juga teme o kojoj su redovno govorili i vaterpolisti Srbije. Problema sa okupljanjem i rasutosti igrača širom Evrope. Taj problem nemaju svi...

“Italijani i Španci su u prednosti u odnosu na Srbiju i Hrvatsku godinama već. Razlog je taj što se svi drže zajedno u jednom, dva, eventualno tri kluba. Svi su na jednom mestu, a mi smo raštrkani, vidimo se koji put godišnje. Španci su svi u jednom gradu - Barseloni. Gotovo čitav nacionalni tim im igra u Barseloneti, a i ostali koji nisu u tom klubu lako dođu do bazena na kojem se dogovore da bude okupljanje. Nisu to zanemarljive stvari. Mi dok se skupimo iz svih delova Evrope prođe vreme”.

Tokio nije ostao u lepom sećanju kao što su Rio i naročito London. Osvojila je Hrvatska zlato na “Ostrvu” 2012. godine, a okosnica nacionalnog tima bili su momci iz Dubrovnika, koji su šest godina ranije poveli Jug do treće titule evropskog šampiona. Zlatna godina hrvatskog vaterpola i najdraži trenutak u karijeri Mara Jokovića.

“Za Olimpijskim igrama u Tokiju ostaje žal. One iz Londona su mi najdraži momenat u karijeri, i to smo sto puta ponovili i verovatno ćemo još toliko. Fantastična organizacija, naša najbolja igra, fantastičan rezultat, kruna napornog rada, posebna emocija, zajedništvo... Ta ekipa je dobrim delom bila sastavljena od nas koji smo iz Dubrovnika, okosnica su bili momci koji su sa Jugom 2006. osvojili Ligu šampiona. Imamo i sliku na kojoj smo samo mi Dubrovčani, jedna lepa kolonija. A, Dubrovnik je jedan mali grad”.

Maro Joković i Ivan Buljubašić (©Reuters)

Zbog tromboze je Maro Joković pauzirao nekoliko meseci, i ti trenuci neizvesnosti najteže su mu pali. Zdravstveni problemi za tili čas okončaju karijeru pre vremena, zna to najbolje Sandro Sukno, legendarni vaterpolista Hrvatske i sadašnji trener Pro Reka.

“Sve poraze sam kroz karijeri prihvatao sportski. Nisam nikada pravio dramu. Najviše me je plašilo hoće li me zdravlje poslužiti. Bio je slučaj 2009. kada sam imao trombozu, bio je to dosta neizvestan period. Kada se nešto tako dogodi, u čoveka se uvuče nesigurnost. Ne znaš šta te sutra čeka. Sandro Sukno je imao problem sa srcem u 27 godina, bio je tad najbolji na svetu, i ubrzo je morao da završi karijeru. Tako da su povrede i bolest ono čega se ne sećam rado, ali srećom bilo je mnogo lepših trenutaka i nemam prava da se žalim i budem nezadovoljan kada pogledam šta sam sve napravio na klupskom i reprezentativnom planu”.

REZULTATI SRBIJE SU ZA ANALE

Srbija - reprezentacija za primer, po svemu. Istrajnosti, želji, zajedništvu, rezultatima za anale.. 

“Sa ovim momcima iz Srbije koji su se, kao i ja ovoga leta penzionisali, suparnik sam bio još od juniorskih dana. Od neke 2002. ili 2003. godine. Davno beše, ko će se setiti. Oni su od 2009. i Svetskog prvenstva u Rimu napravili minimalne promene, kostur je uvek bio isti, tako da je to praktično jedna ista generacija sve vreme. Održavali su nestvaran nivo igre, non-stop osvajali medalje, pravili rezultate koji su za anale. To je nešto što nije došlo tek tako slučajno. Posledica je predanog rada i sistema koji su izgradili. U Srbiji postoji kult reprezentacije. Dosta puta su bili u poteškoćama, na ivici ispadanja, ali uvek su uspevali da se izdignu, izađu jači iz toga i osvoje medalje. Najčešće one najsjajnije. Na tom zajedništvu, volji i istrajnosti treba im čestitati, uzimati ih kao primer”.

Maro Joković nema dilemu. Generacija Srbije koja traje više od jedne dekade najbolja je u istoriji vaterpola. Kada to kaže igrač koji im je sve vreme bio jedan od najvećih suparnika u bazenu, na priču o najvećima ikada može da se stavi tačka.

“Ako se osvrnemo kroz istoriju i pokušamo sa nekim da ih uporedimo, takve nećemo naći. Nema ih. Ova generacija Srbije ni sa jednom drugom ne može da se uporedi. Preko deset godina traje njihova svetska dominacija i pitanje je kada će se zaustaviti”, zaključio je Maro Joković.

VATERPOLO LIGA ŠAMPIONA - 5. KOLO

GRUPA A

Utorak:

Olimpijakos - Jadran Split 12:10

Barseloneta - Ferencvaroš 12:12

Novi Beograd - Breša 11:11

Radnički - Dinamo Tbilisi 14:7

GRUPA B

Sreda

19.00: (1.03) Marselj (18.0) Hanover (14.0)

19.00: (9.00) OSC Budimpešta (13.0) Pro Reko (1.10)

19.00: (1.05) Špandau (16.0) Steaua (12.0)

20.00: (5.60) Crvena zvezda (9.00) Jug (1.25)